Sve od pojave nekog izuma, težnja ka njegovom napretku postaje neizostavna. Uvođenjem novih ideja o njegovoj lakšoj i pristupačnijoj upotrebi, upotrebom savremenih tehnologija, tehnoloških, strateških i marketinških veština, dolazimo do inovacije.
Inovacije, dakle, postoje koliko i potreba za poboljšanjem određenog, već postojećeg predmeta, pa je tako bila prisutna i pre oko 500 godina, kada je živeo čuveni Leonardo da Vinči. Leonardo da Vinči je, pored brojnih umetničkih dela i poznatih izuma, poput mitraljeza, propelera, padobrana, oklopnog vozila i drugih, za sobom ostavio i ideje za unapređenje u različitim sferama.
Jedna od njih bila je predilica, bazirana na dotadašnjoj mašini za izradu tekstila. Mašina je bila osmišljena tako da vrši istezanje, pletenje i uvijanje, istovremeno na tri različite niti. Postupci su se ponavljali kako bi nit ulazila u mašinu.
Pored predilice, još jedan doprinos tekstilnoj industriji bila je i mašina za izradu svile. Proizvodnja svile u Leonardovo vreme bila je već na naprednom stupnju. Leonardo je nastojao usavršiti rad postojećih strojeva. Pored ubrzavanja izrade, ova mašina sadrži napravu za automatsko zaustavljanje koja se pokreće kada puknu jedna ili dve niti.
Ideje Leonarda da Vinčija odnosile su se i na olakšavanje transporta ljudi i robe, pa je tako dizajnirao i pokretni most, konstruisan uz pomoć lako dostupnih materijala i jednostavan za transport.
Mašinstvu je doneo i kuglični ležaj – inovaciju bez koje svet danas ne može. Iako je na prvi pogled element koji omogućava bešumno funkcionisanje mehaničkih uređaja, veoma jednostavan i jedna je od njegovih najkorisnijih inovacija.
Mašina za mlevenje sočiva nastala je iz potrebe njegove lakše obrade. U mašini za mlevenje sočiva, ručna rotacija brusnog točka pokreće ugaoni zupčanik, koji rotira osovinu, okrećući zupčastu posudu u kojoj se nalazi staklo ili kristal za mlevenje. Jedna radnja rotira obe površine pri fiksnom odnosu brzine koji je određen zupčanikom.
Leonardo da Vinči je svoje ideje zapisivao na čak 6000 stranica, sastavljenih od spoja nauke i umetnosti, koje nikada nije objavio. One su bile praćene brojnim crtežima i skicama, ali su ostale nerazumljive i neupotrebljive sve do 19. veka. Činjenica da njegove ideje nisu zastarele ni tri veka nakon njegove smrti, i da su od tada godinama implementirane, pokazuje o kakvom se genijalnom umu i futuristi radilo. Inovativnost je bila njegovo najbolje oružje.