Taj davni 13. decembar 1903. ostaće upamćen kao početak ere ljudskog leta kada su dva brata uspešno izvela testiranje letećeg vozila koje je uzletelo sopstvenom snagom, letelo i spustilo se bez oštećenja. Orville i Wilbur Wright postali su pronalazači prvog aviona.
Rađanje ideje
Braća Wright čitala su o delima Kejlija i Lenglija i o klizavim letovima Ota Lilijentala. Oni su odgovorili Oktavu Šanutu u vezi sa nekim od njihovih ideja. Prepoznali su da će kontrola letelice biti najvažniji i najteži problem za rešavanje.
Primetili su da se ptice pokreću vetrom i da je vazduh koji struji preko zakrivljene površine krila stvorio lift. Ptice menjaju oblik svojih krila da bi se okretale i manevrisale. Verovali su da mogu da koriste ovu tehniku da bi stekli kontrolu nad uključivanjem ili promenom oblika krila.
Letovi bez posade
U naredne tri godine braća dizajniraju seriju jedrilica koje će leteti i u bespilotnim i letovima sa posadom, što nas dovodi do 1900. godine kada su braća Wright uspešno testirala svoj novi planetarijum od 50 kilograma bez posade.
Godine 1901. godine, na Kill Devil Hills-u, Severna Karolina, leteo je najveći jedriličar ikad sa rasponom krila od 22 metra. Krila nisu imala dovoljno snage za podizanje, napredni lift nije bio efikasan u kontroli terena, a mehanizam uparivanja krila povremeno je izazvao da se avion izbaci iz kontrole.
Analizirali su svoje rezultate testiranja i utvrdila da kalkulacije koje su koristile nisu pouzdane. Tada planiraju da dizajniraju novi patent s krilima od 32 metra i repom koji će pomoći da se stabilizuje.
Njihove studije iz 1902. pokazale su da pokretni rep može pomoći u balansiranju plovila, pa su povezali pokretni rep sa krilima za koordinaciju pokreta. Pronalazači planiraju i izgradnju pogonskog motora.
Prvi pilotni let
Posle nekoliko meseci proučavanja načina na koji propeleri rade, braća Wright dizajnirala su motor i novi avion koji je dovoljno snažan da odgovara težini i vibracijama motora, nazvali su ga Flajer. Uslovi za prvi let 1903. bili su relativno loši. Vreme je bilo tmurno i duvao je jak vetar. Međutim, to nije smetalo da letelica “Flajer I“ poleti u 10:35 h. Prvi let je trajao 12 sekundi, a braća Wright su preletela 37 metara.
“Flajer I” bio je dvokrilac, sa dva prednja kanarda, dva zadnja kormila i dve elise lancima povezane sa motorom, koji je konstruisao i napravio Čarls Edvard Tejlor. Pilot je ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande. Avion nije imao točkove, kao stajni trap koristio je specijalne skije postavljene na šine koje su se mogle okrenuti u pravcu vetra prilikom poletanja.
Tog dana letelica “Flajer I” je nad peščanim dinama, u blizi mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, letela još tri puta, a najduži let trajao je 59 sekundi.
„Lažljiva braća“
Zbog leta koji je više ličio na “skakutanje” aviona, zbog loših vremenskih uslova, Američki novinari proglašavaju ih “lažljivom braćom”, a njihov avion utopijom.
Nakon prvog leta braća Wright promenila su konstrukciju letelice. Ležeći položaj pilota zamenjen je sedištem koje se nalazilo pored motora. Godinu i po dana kasnije, juna 1905. godine, braća Wright su izvela prvi kružni let. Skoro dve godine nakon prvog leta, 1. decembra 1905, izveli su prvi let sa putnicima.
Jula 1908. godine sve priče o “lažljivoj braći” su prekinute. Avion braće Wright leteo je neprekidno 1 sat 31 minut i 25 sekundi. Par meseci kasnije preleteo je 66,6 km i dostigao brzinu od 60 km/h. Decemba iste godine dostignut je nov rekord – let je trajao 2 sata 43 minuta i 24 sekunde, maksimalna visina iznosila je 115 metara, a pređeni put 124,7 km.
Vlada SAD je 30. jula 1909. kupila svoj prvi avion, Biplane Brothers Wright. Avion je prodat za 25.000 dolara plus bonus od 5000 dolara, jer je premašio 40 milja na sat. Nova era čovečansta je već bila otpočeta.
Link za video https://www.youtube.com/watch?v=KLK7jT7Rn1s&t=57s